Текст првобитно објављен на порталу Талас 24. марта 2020.
Током овог неизвесног и стресног периода у којем се налазимо, свакодневно се сусрећемо с великом количином информација у вези са корона вирусом. Зато је од посебне важности разумети разне статистичке податке који се преносе путем медија, преко друштвених мрежа или у саопштењима институција. Један од најчешће спомињаних података је стопа смртности. Шта тачно представља ова стопа? Како то да је у Јужној Кореји она 1%, а Италији 8% (или чак и више у овом тренутку)? Најпре треба направити разлику између стопе смртности (mortality rate) и леталитета (case fatality rate – CFR). Стопа смртности представља број смртних случајева у одређеној популацији у одређеном времену. Један од начина да се она изрази је као број смртних случајева на 1 000 људи у годину дана. Дакле, ако узмемо 1.000 људи неке популације, овај параметар говори колико смртних случајева можемо да очекујемо у годину дана. С друге стране, леталитет се односи конкретно на број смртних случајева услед неке болести у односу на укупан број оболелих. Овом мером се уобичајено представља озбиљност неке болести. Примера ради, леталитет сезонског грипа у Сједињеним Америчким Државама износи око 0,1%. Конкретније, према последњем извештају, 34 000 људи је преминуло у сезони грипа од укупно 35 милиона људи који су имали симптоме. С друге стране, леталитет у случају еболе је чак 50%, што значи да 50% заражених на крају подлегне овом вирусу. Број, додуше, варира јер је током појединих епидемија ебола вируса било и до 90% смртних исхода. Када је реч о актуелној епидемији корона вируса, у табели можемо видети да постоји велика разлика у леталитету у различитим земљама. Тако леталитет у Италији износи чак 8%, док је у Јужној Кореји 1%.
* подаци преузети овде, стање до 12 сати 20.03.2020. ** подаци преузети овде, стање до 12 сати 20.03.2020. *** у Србији је удео позитивних од свих тестираних 30% до 15 сати 23.03.2020.
Кључно питање којим се бави овај текст је – да ли знамо колико је корона вирус смртоносан по људе? Другим речима, занима нас вероватноћа да добијање вируса по особу буде кобно. Процена реалног леталитета морала би стога да се заснива на уделу смртних случајева услед вируса у односу на број свих заражених. Иако је већина смртних случајева и случајева са озбиљним симптомима корона вируса забележена, проблем чини регистровање оних случајева са блажим симптомима и поготово оних без симптома. Зато нам тренутна процена леталитета корона вируса на основу броја умрлих и броја позитивно тестираних не говори нужно право стање ствари. Веома битан показатељ који треба узети у обзир представља број особа које су тестиране (прва колона у табели). Ова информација може да нам помогне у разумевању зашто толико варира леталитет у различитим земљама. Наиме, не користе све државе исте стратегије тестирања. Неке земље, међу којима је и Србија, до сада су тестирале особе које имају озбиљне симптоме, док су неке друге, попут Јужне Кореје, тестирале широку популацију. Дакле, тестиран је много већи број људи који боље репрезентују демографску структуру популације ове земље и међу којима се налази знатно већи број особа које су мање угрожене, што утиче да укупни леталитет буде мањи. Отуда и толика разлика између различитих држава када је реч о уделу позитивно тестираних у укупном броју тестираних особа (последња колона у табели). Додатни проблем прави могућност да се бројке у колони А не односе на укупан број особа које су тестиране, већ укупан број спроведених тестова (нека особа може и више пута да се тестира). Не би било изненађујуће да неке државе извештавају о укупном броју спроведених тестова, а неке друге о укупном броју тестираних особа, тако да треба и то узети у обзир.
С обзиром на то да једна уопштена бројка – леталитет – не носи много информација у себи, корисно је разматрати леталитет у оквиру одређене узрасне групе, пола, и кроз упоређивање различитих ризичних група које болују од неких других болести (дијабетичари, астматичари итд). На основу анализе случајева из Кине, може се уочити да је леталитет међу популацијом особа које имају изнад 70 година знатно већи него код младих особа. Једноставно речено, то значи да је већа вероватноћа смртног исхода код старијих особа. На пример, у извештају из Кине можемо видети да је преминуло око 15% особа старијих од 80 година које су биле заражене корона вирусом, а нпр. само 0,2% (2 особе на 1.000) узраста 20-29 година. Ово за сада представља конзистентан налаз када је у питању леталитет корона вируса. Такође је у Кини било нешто више преминулих међу мушкарцима него међу женама. Услови у којима се људи лече, односно медицински систем у некој земљи представља још један битан фактор који треба размотрити. Уколико је медицински систем преоптерећен што ограничава пружање помоћи свима којима је потребна, то доприноси повећању смртних случајева. Зато је веома незахвално баратати једном уопштеном бројком и само на основу тога упоређивати смртност у различитим државама. Постоји још један разлог зашто је у овом тренутку незахвално упоређивати леталитет на нивоу држава. С обзиром на то да на леталитет битно утиче узраст заражених особа, поређење леталитета по земљама имало би смисла само уколико би узрасна структура заражених особа била слична у земљама које се пореде. Неке прелиминарне анализе показују да у Италији старије особе чине велики број заражених, док су у Јужној Кореји и Немачкој то понајвише младе особе. Када су међу зараженим особама претежно старији људи, то доводи до оптерећења здравственог система, јер старији обично захтевају озбиљнију негу, и такође расте вероватноћа смртног исхода због коморбидитета. Додатна ствар коју треба узети у обзир је да се различите државе не налазе у истим фазама развоја епидемије, што утиче на структуру заражених и самим тим леталитет.
Није довољно погледати лепо уређен график који приказује број заражених особа по државама да би се извукли утемељени закључци. Услед различитих приступа тестирању, укупан број заражених није добар предиктор леталитета, макар у овом тренутку. Тако и укупан број смртних случајева у различитим земљама има смисла поредити само ако се посматра у односу на број грађана у тим државама, а не у апсолутним бројевима. Све наведене бројке у табели јесу индикативне и корисне, и веома је битно анализирати их. Међутим, то не треба чинити изоловано, већ треба уважити њихову међусобну спрегу и све факторе који утичу на њих, и обратити пажњу на потенцијалне недостатке одређених статистичких параметара. Стога је приликом анализе потребно да се има у виду велики број фактора који утичу на леталитет – обухватност тестирања, коморбититет, демографске карактеристике, здравствени систем итд. Када се ови фактори узму у обзир и леталитет посматра на основу њих, овај индикатор може бити користан статистички показатељ који омогућује извођење одређених утемељених закључака.
Циљ овог кратког текста није био да понуди готове закључке или предвиђања, већ да проблематизује и да отвори питања. Да упозори на некритичко коришћење леталитета као статистичког параметра, поготово за поређење смртности у различитим земљама. Велико је питање колико је у овом тренутку могуће прецизно утврдити леталитет корона вируса. Нема сумње да ћемо, како буде пролазило време и више људи буде било тестирано, имати много прецизнију слику.
Comentários